Česta pitanja

Trgovina na malo (maloprodaja) je prodaja robe i/ili pružanje usluga potrošačima radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva (propisano Zakonom o trgovini). U maloprodajnom objektu dužni ste da izdajete fiskalne račune za promet dobara i usluga, kako fizičkim licima, tako i pravnim licima. Ukoliko u objektu koji ne može da se svrsta u primarno maloprodajni objekat, promet dobara i usluga vršite fizičkim licima dužni ste da za takav promet prijavite poslovni prostor i poslovnu prostoriju, obezbedite fiskalni uređaj i izdajete fiskalne račune fizičkim licima. Primer: Knjigovodstvena agencija koja uglavnom usluge pruža pravnim licima i preduzetnicima, a samo povremeno usluge pruža i fizičkim licima, dužna je da promet usluga fizičkim licima evidentira preko fiskalnog uređaja

Poslovni prostor i poslovne prostorije su zatvoreni ili otvoreni prostor, svaki samonaplatni uređaj – automat, ali i svako pokretno mesto (vozilo, plovni objekat i sl.) koje služi za obavljanje delatnosti (uključujući i deo ili više delova jednog poslovnog prostora i/ili poslovnih prostorija), kao i prostor koji obveznik fiskalizacije, radi obavljanja delatnosti, koristi samo povremeno ili privremeno. Primer 1: Trgovinski lanac koji posluje u okviru trgovinskog centra: – U slučaju kada se prostor jednog poreskog obveznika prostire na više spratova, i/ili u više prostorija na jednom nivou, koje su međusobno povezane i kupci mogu neometano da se kreću između navedenih prostorija, obveznici fiskalizacije prijavljuju jedan poslovni prostor, bez obzira da li se fiskalni uređaji nalaze u jednom ili više delova tog poslovnog prostora. – U slučaju kada se prostor jednog poreskog obveznika prostire na više spratova, i/ili u više prostorija na jednom nivou, a kupci ne mogu da pređu iz jednog prostora u drugi pre nego što izvrše plaćanje dobra iz tog prostora, takvi prostori se smatraju posebnim celinama i kao takvi se odvojeno prijavljuju. Isto važi i u slučaju privrednih subjekata koji pružaju usluge. Primer 2: Obveznik fiskalizacije koji ima hotel, motel ili slični objekat prijavljuje jedan poslovni prostor, iako obavlja više različitih vrsta delatnosti u okviru istog (noćenje, restorani, kafe barovi, spa centar, otvoreni bazen, zatvoreni bazen…), i bez obzira na broj fiskalnih uređaja. Isto važi i za otvorene poslovne prostore (npr. ukoliko jedan obveznik fiskalizacije ima auto plac na kome obavlja: prodaju automobila, tehnički pregled, servis za popravku, prodaju rezervnih delova …). Primer 3: Ukoliko u okviru istog poslovnog prostora više obveznika fiskalizacije obavlja delatnost, svako od njih odvojeno prijavljuje poslovni prostor

Obveznik fiskalizacije je prema Zakonu o fiskalizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 153/20, 96/21) svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i svaki obveznik poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, koji vrši promet na malo. Promet na malo je svaki izvršen promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, uključujući i promet izvršen putem samonaplatnih uređaja – automata. Obveznik fiskalizacije je u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet na malo i to nezavisno od načina plaćanja (gotovinom, instant transferom odobrenja, čekom, platnom karticom, na drugi bezgotovinski način i sl.), uključujući i primljene avanse za budući promet na malo, preko elektronskog fiskalnog uređaja. Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja („Službeni glasnik RS“ broj 32/21) određene su delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidnetiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja

Obveznik fiskalizacije koji obavlja promet na malo isključivo putem interneta, fiskalni račun izdaje kupcu, odnosno korisniku usluga u elektronskoj formi. Kada se fiskalni račun izdaje u elektronskoj formi, obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, na fiskalnom računu iskazuje hiperlink za verifikaciju, kojem se može pristupiti preko svih uređaja koji imaju pristup internetu.

Bezbednosni element je hardvarski ili softverski element koji Poreska uprava izdaje obvezniku fiskalizacije. Obveznik fiskalizacije mora imati bezbednosni element jer je dužan da koristi bezbednosni element za potpisivanje fiskalnih računa za potrebe sprovođenja postupka fiskalizacije i potvrde identiteta prilikom razmene podataka i informacija sa Poreskom upravom. Račun koji je izdat bez korišćenja bezbednosnog elementa ne može se smatrati fiskalnim računom. Bezbednosni element sadrži elektronski sertifikat koji služi da reprodukuje digitalni potpis obveznika fiskalizacije prilikom izdavanja svakog fiskalnog računa, kao i da reprodukuje zaštićenu lozinku obveznika prilikom povezivanja sa Sistemom za upravljanje fiskalizacijom (SUF). Bezbednosni element je personalizovan za obveznika fiskalizacije, za konkretan poslovni prostor i poslovnu prostoriju. Neovlašćeno lice ne može koristiti bezbednosni element, u drugom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, tj. u okviru neodgovarajućeg elektronskog fiskalnog uređaja.

Bezbednosni element izdaje Poreska uprava na osnovu podnete prijave poreskog obveznika. Prijava za izdavanje bezbednosnog elementa se podnosi u elektronskom obliku preko elektronskog servisa za fiskalizaciju na portalu Poreske uprave. U trenutku prijave, važno je da obveznik napomene da li želi karticu na kojoj se nalazi bezbednosni element u punoj veličini ili perforiranu, što zavisi od toga kakav ima fiskalni uređaj. Bezbednosni elementi u vidu pametne kartice se personalizuju i autorizovana osoba u svoje poresko sanduče dobija obaveštenje o preuzimanju bezbednosnog elementa. Bezbednosni element se preuzima na šalteru „Vaš poreznik“ u nadležnoj filijali Poreske uprave, osim za obveznike CVPO koji bezbednosni element preuzimaju u Centru za velike poreske obveznike. Ukoliko je bezbednosni element u vidu fajla, on se automatski šalje u poresko sanduče gde će obveznik imati instrukcije za njegovo preuzimanje.

Bezbednosni element sadrži elektronski sertifikat koji služi da reprodukuje digitalni potpis obveznika fiskalizacije prilikom izdavanja svakog fiskalnog računa, kao i da reprodukuje zaštićenu lozinku obveznika prilikom povezivanja sa Sistemom za upravljanje fiskalizacijom (SUF). Elektronski sertifikat je vremenski ograničen, i to sa rokom trajanja od najmanje godinu dana, a najviše 4 godine. Nakon isteka roka trajanja elektronskog sertifikata, bezbednosni element se više ne može koristiti. Prijava za izdavanje novog bezbednosnog elementa može se podneti u roku od 30 dana pre isteka roka važenja važećeg bezbednosnog elementa.

Obveznik fiskalizacije je dužan da u slučaju krađe, oštećenja ili uništenja bezbednosnog elementa usled više sile (poplave, požar i sl.) ili usled drugih okolnosti, u roku od 3 dana od nastanka tih okolnosti obavesti Poresku upravu radi deaktivacije. Obaveštenje se vrši elektronskim putem preko portala Poreske uprave.

Obveznik fiskalizacije dužan je da, pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa, Poreskoj upravi elektronskim putem dostavi podatke o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama u kojima će koristiti elektronski fiskalni uređaj, i to za svaki poslovni prostor i poslovnu prostoriju odvojeno, radi generisanja jedinstvene oznake poslovnog prostora. Prijava za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora dostavlja se elektronskim putem preko portala Poreske uprave i sadrži sledeće podatke: – PIB poreskog obveznika; – Naziv, odnosno ime i prezime obveznika fiskalizacije; – Naziv poslovnog prostora i poslovne prostorije; – Tip poslovnog prostora i poslovne prostorije; – Geolokaciju poslovnog prostora i poslovne prostorije (prostorne koordinate); – Adresu poslovnog prostora i poslovne prostorije; – Vrste delatnosti koje se obavljaju u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji; – Datum početka obavljanja delatnosti u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji za koju je podneta prijava; – Datum privremenog zatvaranja/otvaranja poslovnog prostora i poslovne prostorije; – Datum prestanka obavljanja delatnosti u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji; – Kvadraturu poslovnog prostora i poslovne prostorije; – Status poslovnog prostora i poslovne prostorije (aktivan/neaktivan). U slučaju promene podataka po pojedinačnom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, a naročito ako delatnost prestane da se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji ili dođe do promene delatnosti koja se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, obveznik fiskalizacije dužan je da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata pre nastanka promene. Izuzetno, u slučaju promene podataka do kojih je došlo usled okolnosti koje ne zavise od volje obveznika fiskalizacije, obveznik fiskalizacije je dužan da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata po nastanku promene.

Obveznik fiskalizacije koji obavlja delatnosti oslobođene od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja u skladu sa Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja („Službeni glasnik RS“ broj 32/21), a istovremeno obavlja i delatnosti koje nisu izuzete, odnosno oslobođene od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja, dužan je da svaki pojedinačni promet na malo kod obavljanja delatnosti koje nisu obuhvaćene Uredbom, evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja.

Fiskalni račun obavezno sadrži sledeće podatke: 1) vrstu računa (promet ili avans); 2) tip transakcije (prodaja ili refundacija); 3) naziv obveznika fiskalizacije i jedinstvenu oznaku poslovnog prostora; 4) poreski identifikacioni broj (PIB) obveznika fiskalizacije; 5) PIB pravnog lica, odnosno obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, ako je korisnik isporučenih dobara i pruženih usluga, odnosno dobara i usluga koje će biti isporučene ili pružene u slučaju primljenih avansa, pravno lice, odnosno obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana; 6) naziv, šifru ukoliko je obveznik fiskalizacije koristi za označavanje dobra, odnosno usluge količinu, jedinicu mere, cenu po jedinici mere, oznaku poreske stope i vrednost evidentiranog prometa dobra, odnosno usluge; 7) specifikaciju poreskih stopa; 8) iznos poreza po poreskim stopama; 9) ukupan iznos poreza; 10) vrednost prometa po poreskim stopama; 11) ukupnu vrednost evidentiranog prometa, ukupan iznos za uplatu (uz napomenu ako je plaćanje izvršeno putem avansa), način plaćanja (gotovinom, instant transferom odobrenja, čekom, platnom karticom, na drugi bezgotovinski način i sl.), uplaćen iznos i iznos razlike za povraćaj kupcu dobara, odnosno korisniku usluga; 12) dan, mesec, godinu, sat, minut i sekund sačinjavanja fiskalnog računa; 13) jedinstveni redni broj fiskalnog računa; 14) jedinstveni redni broj fiskalnog računa po vrsti računa i tipu transakcije; 15) Dvodimenzionalni bar-kôd (eng. QR – Quick Response) za verifikaciju koji sadrži sve elemente elektronskog potpisa kada se štampa fiskalni račun ili hiperlink za verifikaciju kada se fiskalni račun izdaje u elektronskoj formi; 16) poziv na broj drugog fiskalnog računa, odnosno drugog relevantnog dokumenta, ukoliko postoji potreba

Fiskalni račun može sadržati reklamne poruke u skladu sa zakonom. Na fiskalnom računu mogu da se iskazuju i brojevi telefona, i drugi podaci u tekstualnom formatu koji su značajni obvezniku fiskalizacije i/ili kupcu dobara, odnosno korisniku usluga. Ovi podaci (reklamne poruke, brojevi telefona…) ne smeju biti prikazani istim fontom kao i ostali podaci na fiskalnom računu – veličina fonta mora biti manja od teksta ostalih podataka na fiskalnom računu.

Obveznik fiskalizacije dužan je da u momentu prometa na malo svaki račun obradi posredstvom procesora fiskalnih računa i bezbednosnog elementa (u daljem tekstu: fiskalizuje račun), kao i da Poreskoj upravi dostavlja podatke o izdatim fiskalnim računima putem stalne internet veze u realnom vremenu u trenutku prometa na malo. Izuzetno, ukoliko postoji prekid internet veze ili ona nije dostupna na mestu prometa, obveznik fiskalizacije dostavlja Poreskoj upravi podatke o izdatim fiskalnim računima periodično, odmah po uspostavljanju internet veze, a najkasnije u roku od 5 dana od dana izdavanja pojedinačnog fiskalnog računa. Ukoliko se podaci ne dostavljaju Poreskoj upravi u realnom vremenu, u trenutku prometa na malo, obveznik fiskalizacije je dužan da podatke čuva u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja do momenta prenosa ovih podataka Poreskoj upravi, nakon čega nema obavezu daljeg čuvanja podataka o izdatim fiskalnim računima u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja.

Predračun je fiskalni dokumet koji se izdaje pre ostvarenog prometa na malo i pre primljenog avansa za budući promet na malo. Svrha predračuna je da obavesti kupca dobara, odnosno korisnika usliuga o podacima od značaja za budući promet na malo, tj. budući primljeni avans za promet na malo. Predračun ne sme da ima karakteristike prodajnog računa i ne utiče na poresku obavezu.

Svaka vrsta računa (promet ili avans) i tip transakcije (prodaja ili refundacija) podržava i izdavanje fiskalnih računa pravnim licima. U tom slučaju se na računu obavezno upisuje PIB kupca.

Elektronski fiskalni uređaj dobija podatke o poreskim stopama iz Sistema za upravljanje fiskalizacijom (SUF). SUF definiše oznake poreske stope koje se koriste, administrira prethodno definisane poreske stope, određuje datume za promenu poreskih stopa i primenjuje izmenjene poreske stope.

Preko elektronskog fiskalnog uređaja, u okviru podataka o načinu plaćanja, na fiskalnom računu se navodi jedan od sledećih podataka, zavisno od sredstva plaćanja kojim kupac, odnosno korisnik usluga plaća isporučena dobra i li pružene usluge: 1. „gotovina“, 2. „instant plaćanje“, 3. „platna kartica“, 4. „ček“, 5. „prenos na račun“, 6. „vaučer“, 7. „drugo bezgotovinsko plaćanje“. U slučaju da kupac, odnosno korisnik usluga, plaća isporučena dobra ili pružene usluge, koristeći više od jednog načina plaćanja, obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, u okviru podataka o načinu plaćanja, na fiskalnom računu može navesti i više podataka o načinu plaćanja, pri čemu je u obavezi da iskaže i plaćene iznose podeljene po pojedinačnim načinima plaćanja.

Provera fiskalnog računa preko sistema za proveru je moguća 10 godina nakon datuma izdavanja fiskalnog računa. Proveru je moguće sprovesti više od jednom i na više od jednog načina. Za proveru fiskalnog računa neophodna je internet veza i odgovarajući uređaj koji omogućava skeniranje QR koda i/ili pristupanje hiperlinku.

Zakon o fiskalizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 153/20, i 96/2021) koji se primenjuje od 1. januara 2022. godine ne propisuje vođenje KEP knjige. Obaveza vođenja KEP knjige je regulisana Pravilnikom o evidenciji prometa ("Sl. glasnik RS", br. 99/2015 i 44/2018 - dr. zakon) koji je u nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, i koji je na snazi i dalje. Napominjemo da prema čl. 3 Pravilnika KEP knjiga vodi se posebno za svako veleprodajno mesto, prodajni objekat i drugo prodajno mesto na kojem se obavlja trgovina na malo, pružaju komisione usluge i vrši otkup poljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja.

Fiskalni račun je fiskalni dokument kojim se potvrđuje da je pojedinačno ostvareni promet na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, evidentiran u elektronskom fiskalnom uređaju. Obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, kao podatak o vrsti fiskalnog računa, na fiskalnom računu, navodi jedan od sledećih podataka: 1) promet; 2) avans. Računom za promet, smatra se fiskalni račun koji se izdaje radi evidentiranja ostvarenog prometa dobara i usluga na malo (u daljem tekstu: promet na malo). Računom za avans, smatra se fiskalni račun koji se izdaje radi evidentiranja primljenog avansa za budući promet na malo. Obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, kao podatak o tipu transakcije, na fiskalnom računu navodi jedan od sledećih podataka: 1) prodaja; 2) refundacija, odnosno poništavanje računa. Prodajom, u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana, smatra se tip transakcije koji podrazumeva promet na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo. Obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, u okviru podatka o načinu plaćanja, na fiskalnom računu navodi jedan od sledećih podataka, zavisno od sredstva plaćanja kojim kupac, odnosno korisnik usluga plaća isporučena dobra, odnosno pružene usluge: 1) "gotovina" - ako se plaćanje vrši gotovim novcem (novčanicama i kovanim novcem); 2) "instant plaćanje" - ako se plaćanje vrši instant transferom odobrenja na prodajnom mestu"; 3) "platna kartica" - ako se plaćanje vrši platnom karticom; 4) "ček" - ako se plaćanje vrši čekom; 5) "prenos na račun" - ako se plaćanje vrši nalogom za uplatu ili nalogom za prenos; 6) "vaučer" - ako se plaćanje vrši vaučerom, novčanim bonovima, internim karticama ili sličnim sredstvom plaćanja; 7) "drugo bezgotovinsko plaćanje" - ako se plaćanje vrši bezgotovinski drugim sredstvom plaćanja koje se smatra dozvoljenim u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom. Obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, na fiskalnom računu iskazuje poziv na broj drugog fiskalnog računa, odnosno relevantnog dokumenta u slučajevima navedenim u čl. 11 Pravilnik o vrstama fiskalnih računa, tipovima transakcija, načinima plaćanja, pozivanju na broj drugog dokumenta i pojedinostima ostalih elemenata fiskalnog računa („Službeni glasnik RS“ br. 31/21), odnosno u slučaju izdavanja računa za promet na malo, u smislu člana 2. stav 1. tačka 1) ovog pravilnika, u okviru koga je plaćanje izvršeno putem avansa, u celosti ili delimično, kada se iskazuje poziv na jedinstveni redni broj jednog ili više računa za avans, u smislu člana 2. stav 1. tačka 2) navedenog Pravilnika. Obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, na fiskalnom računu iskazuje poziv na broj drugog relevantnog dokumenta, u slučaju da pored fiskalnog računa kupcu dobara, odnosno korisniku usluga izdaje i drugi račun ili sličan dokument, a koji se ne smatra fiskalnim računom u smislu člana 5. stav 1. Zakona. Napominjemo da poreska obaveza nastaje u momentu prometa, odnosno u momentu izdavanja avansnog računa koji se izdaje za budući promet na malo (sam fiskalni račun, kao i poreska obaveza, ne može se deliti na rate).

Obveznik fiskalizacije je prema Zakonu o fiskalizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 153/20 i 96/2021) svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i svaki obveznik poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, koji vrši promet na malo. Takođe, obveznik fiskalizacije dužan je da u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izda fiskalni račun korišćenjem elektronskog fiskalnog uređaja. Promet na malo je svaki izvršen promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, uključujući i promet izvršen putem samonaplatnih uređaja - automata. Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja, koja je u primeni od 1.1.2022.godine, navedene su delatnosti na koje se ne odnosi obaveza evidentiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja. S obzirom da šifra delatnosti 6202 nije izuzeta od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja Zakonom o fiskalizaciji, kao ni navedenom Uredbom, promet koji privredni subjekt ostvari pružanjem usluga fizičkim licima dužan je da evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja. Shodno navedenom, promet koji privredni subjekt ostvari pružanjem usluga pravnim licima i preduzetnicima u okviru delatnosti koju obavlja (osim maloprodaje) nije dužan da evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja.

Obveznik koji je upisan u odgovarajući registar i koji obavlja promet dobara na malo, odnosno pruža usluge fizičkim licima, dužan je da vrši evidentiranje svakog pojedinačno ostvarenog prometa preko fiskalne kase. Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase navedene su delatnosti na koje se ne odnosi obaveza evidentiranja prometa preko fiskalne kase. Pomenuta Uredba se može naći na sajtu Poreske uprave u delu Fiskalne kase/Uredbe. S obzirom da šifra 41.20 nije izuzeta od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase Zakonom o fiskalnim kasama, kao ni navedenom Uredbom, promet koji privredni subjekt ostvari pružanjem usluga fizičkim licima dužan je da evidentira preko fiskalne kase. Takođe, upućujemo na mišljenje Ministarstva finansija koje se odnosi na evidentiranje prometa preko fiskalne kase koji ostvari privredni subjekt koji se bavi izgradnjom i prodajom stanova fizičkim licima, broj 430-00-00301/2007-04 od 26/11/2007. godine čiji deo citiramo: „ Prema tome, s obzirom da prodaja stanova i lokala fizičkim licima, ne spada u delatnosti koje su izuzete od obaveze evidentiranja prometa preko fiskalne kase navedenim članom Zakona, kao i navedenom Uredbom, promet koji ostvari privredni subjekt prometom dobara, u konkretnom slučaju stanova i lokala fizičkim licima, dužan je da evidentira preko fiskalne kase.“

Novi model fiskalizacije podrazumeva korišćenje elektronskog fiskalnog uređaja, putem kojeg će obveznik fiskalizacije u trenutku prometa na malo, uključujući i primljeni avans za budući promet na malo, izdavati fiskalni račun sa QR kodom. Elektronski fiskalni uređaj osim kase, može da bude i računar, tablet, mobilni telefon. Takođe, QR kod na svakom računu podrazumeva da kupci proizvoda, odnosno korisnici usluga, mogu da provere da li je njihov račun izdat u skladu sa zakonom. Svaki fiskalni uređaj će se sastojati od elemanata čiju upotrebu odobrava Poreska uprava. Ti elementi su procesor fiskalnih računa (PFR), koji može biti lokalni (LPFR) ili virtuelni (VPFR) i elektronski sistem za izdavanje fiskalnih računa (ESIR). Uređaj treba da sadrži i bezbednosni element koji izdaje Poreska uprava, i koji može biti u formi kartice (u slučaju LPFR-a) ili u formi fajla (u slučaju VPFR-a). Obvezniku fiskalizacije ostavljena je mogućnost da, ukoliko ima kapaciteta, samostalno razvija i implementira uređaj za potrebe svog poslovanja, koji Poreska uprava odobrava pre početka korišćenja.

Virtuelni PFR je softver koji se nalazi na serveru Poreske uprave i koji je besplatan za korišćenje. Poreski obveznik ima mogućnost da koristi virtuelni PFR samostalno isključivo u onlajn prodaji, dok u maloprodaji u objektu ima mogućnost da koristi virtuelni PFR uz obavezu da ima minimalno jedan LPFR po prodajnom objektu. Za virtuelni PFR bezbednosni element je fajl koji se dobija preko portala Poreske uprave ePorezi i koji je jedinstven za svaki virtuelni PFR.

Da, račune je moguće izdavati i kada postoji prekid internet veze, što je i zakonska obaveza. U skladu sa zakonom, izuzev u slučaju onlajn prodaje, poreski obveznici su u obavezi da imaju najmanje jedan lokalni procesor fiskalnih računa po prodajnom objektu. On će beležiti i elektronski potpisivati sve obavljene transakcije do momenta ponovnog uspostavljanja internet veze.

Da. U novom modelu fiskalizacije svaki fiskalni račun sadržaće QR kod, putem koga će kupac ili korisnik usluge moći da proveri da li je račun validan. Takođe, na ovaj način će se automatski kvalifikovati za buduće onlajn nagradne igre.