Česta pitanja

Trgovina na malo (maloprodaja) je prodaja robe i/ili pružanje usluga potrošačima radi zadovoljavanja ličnih potreba ili potreba domaćinstva (propisano Zakonom o trgovini). U maloprodajnom objektu dužni ste da izdajete fiskalne račune za promet dobara i usluga, kako fizičkim licima, tako i pravnim licima. Ukoliko u objektu koji ne može da se svrsta u primarno maloprodajni objekat, promet dobara i usluga vršite fizičkim licima dužni ste da za takav promet prijavite poslovni prostor i poslovnu prostoriju, obezbedite fiskalni uređaj i izdajete fiskalne račune fizičkim licima. Primer: Knjigovodstvena agencija koja uglavnom usluge pruža pravnim licima i preduzetnicima, a samo povremeno usluge pruža i fizičkim licima, dužna je da promet usluga fizičkim licima evidentira preko fiskalnog uređaja

Poslovni prostor i poslovne prostorije su zatvoreni ili otvoreni prostor, svaki samonaplatni uređaj – automat, ali i svako pokretno mesto (vozilo, plovni objekat i sl.) koje služi za obavljanje delatnosti (uključujući i deo ili više delova jednog poslovnog prostora i/ili poslovnih prostorija), kao i prostor koji obveznik fiskalizacije, radi obavljanja delatnosti, koristi samo povremeno ili privremeno. Primer 1: Trgovinski lanac koji posluje u okviru trgovinskog centra: – U slučaju kada se prostor jednog poreskog obveznika prostire na više spratova, i/ili u više prostorija na jednom nivou, koje su međusobno povezane i kupci mogu neometano da se kreću između navedenih prostorija, obveznici fiskalizacije prijavljuju jedan poslovni prostor, bez obzira da li se fiskalni uređaji nalaze u jednom ili više delova tog poslovnog prostora. – U slučaju kada se prostor jednog poreskog obveznika prostire na više spratova, i/ili u više prostorija na jednom nivou, a kupci ne mogu da pređu iz jednog prostora u drugi pre nego što izvrše plaćanje dobra iz tog prostora, takvi prostori se smatraju posebnim celinama i kao takvi se odvojeno prijavljuju. Isto važi i u slučaju privrednih subjekata koji pružaju usluge. Primer 2: Obveznik fiskalizacije koji ima hotel, motel ili slični objekat prijavljuje jedan poslovni prostor, iako obavlja više različitih vrsta delatnosti u okviru istog (noćenje, restorani, kafe barovi, spa centar, otvoreni bazen, zatvoreni bazen…), i bez obzira na broj fiskalnih uređaja. Isto važi i za otvorene poslovne prostore (npr. ukoliko jedan obveznik fiskalizacije ima auto plac na kome obavlja: prodaju automobila, tehnički pregled, servis za popravku, prodaju rezervnih delova …). Primer 3: Ukoliko u okviru istog poslovnog prostora više obveznika fiskalizacije obavlja delatnost, svako od njih odvojeno prijavljuje poslovni prostor

Obveznik fiskalizacije je prema Zakonu o fiskalizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 153/20, 96/21) svaki obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i svaki obveznik poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, koji vrši promet na malo. Promet na malo je svaki izvršen promet dobara i pružanje usluga fizičkim licima, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je korisnik fizičko lice, pravno lice ili preduzetnik, uključujući i promet izvršen putem samonaplatnih uređaja – automata. Obveznik fiskalizacije je u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet na malo i to nezavisno od načina plaćanja (gotovinom, instant transferom odobrenja, čekom, platnom karticom, na drugi bezgotovinski način i sl.), uključujući i primljene avanse za budući promet na malo, preko elektronskog fiskalnog uređaja. Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja („Službeni glasnik RS“ broj 32/21) određene su delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidnetiranja prometa preko elektronskog fiskalnog uređaja

Obveznik fiskalizacije koji obavlja promet na malo isključivo putem interneta, fiskalni račun izdaje kupcu, odnosno korisniku usluga u elektronskoj formi. Kada se fiskalni račun izdaje u elektronskoj formi, obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, na fiskalnom računu iskazuje hiperlink za verifikaciju, kojem se može pristupiti preko svih uređaja koji imaju pristup internetu.

Bezbednosni element je hardvarski ili softverski element koji Poreska uprava izdaje obvezniku fiskalizacije. Obveznik fiskalizacije mora imati bezbednosni element jer je dužan da koristi bezbednosni element za potpisivanje fiskalnih računa za potrebe sprovođenja postupka fiskalizacije i potvrde identiteta prilikom razmene podataka i informacija sa Poreskom upravom. Račun koji je izdat bez korišćenja bezbednosnog elementa ne može se smatrati fiskalnim računom. Bezbednosni element sadrži elektronski sertifikat koji služi da reprodukuje digitalni potpis obveznika fiskalizacije prilikom izdavanja svakog fiskalnog računa, kao i da reprodukuje zaštićenu lozinku obveznika prilikom povezivanja sa Sistemom za upravljanje fiskalizacijom (SUF). Bezbednosni element je personalizovan za obveznika fiskalizacije, za konkretan poslovni prostor i poslovnu prostoriju. Neovlašćeno lice ne može koristiti bezbednosni element, u drugom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, tj. u okviru neodgovarajućeg elektronskog fiskalnog uređaja.

Bezbednosni element izdaje Poreska uprava na osnovu podnete prijave poreskog obveznika. Prijava za izdavanje bezbednosnog elementa se podnosi u elektronskom obliku preko elektronskog servisa za fiskalizaciju na portalu Poreske uprave. U trenutku prijave, važno je da obveznik napomene da li želi karticu na kojoj se nalazi bezbednosni element u punoj veličini ili perforiranu, što zavisi od toga kakav ima fiskalni uređaj. Bezbednosni elementi u vidu pametne kartice se personalizuju i autorizovana osoba u svoje poresko sanduče dobija obaveštenje o preuzimanju bezbednosnog elementa. Bezbednosni element se preuzima na šalteru „Vaš poreznik“ u nadležnoj filijali Poreske uprave, osim za obveznike CVPO koji bezbednosni element preuzimaju u Centru za velike poreske obveznike. Ukoliko je bezbednosni element u vidu fajla, on se automatski šalje u poresko sanduče gde će obveznik imati instrukcije za njegovo preuzimanje.

Bezbednosni element sadrži elektronski sertifikat koji služi da reprodukuje digitalni potpis obveznika fiskalizacije prilikom izdavanja svakog fiskalnog računa, kao i da reprodukuje zaštićenu lozinku obveznika prilikom povezivanja sa Sistemom za upravljanje fiskalizacijom (SUF). Elektronski sertifikat je vremenski ograničen, i to sa rokom trajanja od najmanje godinu dana, a najviše 4 godine. Nakon isteka roka trajanja elektronskog sertifikata, bezbednosni element se više ne može koristiti. Prijava za izdavanje novog bezbednosnog elementa može se podneti u roku od 30 dana pre isteka roka važenja važećeg bezbednosnog elementa.

Obveznik fiskalizacije je dužan da u slučaju krađe, oštećenja ili uništenja bezbednosnog elementa usled više sile (poplave, požar i sl.) ili usled drugih okolnosti, u roku od 3 dana od nastanka tih okolnosti obavesti Poresku upravu radi deaktivacije. Obaveštenje se vrši elektronskim putem preko portala Poreske uprave.

Obveznik fiskalizacije dužan je da, pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa, Poreskoj upravi elektronskim putem dostavi podatke o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama u kojima će koristiti elektronski fiskalni uređaj, i to za svaki poslovni prostor i poslovnu prostoriju odvojeno, radi generisanja jedinstvene oznake poslovnog prostora. Prijava za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora dostavlja se elektronskim putem preko portala Poreske uprave i sadrži sledeće podatke: – PIB poreskog obveznika; – Naziv, odnosno ime i prezime obveznika fiskalizacije; – Naziv poslovnog prostora i poslovne prostorije; – Tip poslovnog prostora i poslovne prostorije; – Geolokaciju poslovnog prostora i poslovne prostorije (prostorne koordinate); – Adresu poslovnog prostora i poslovne prostorije; – Vrste delatnosti koje se obavljaju u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji; – Datum početka obavljanja delatnosti u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji za koju je podneta prijava; – Datum privremenog zatvaranja/otvaranja poslovnog prostora i poslovne prostorije; – Datum prestanka obavljanja delatnosti u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji; – Kvadraturu poslovnog prostora i poslovne prostorije; – Status poslovnog prostora i poslovne prostorije (aktivan/neaktivan). U slučaju promene podataka po pojedinačnom poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, a naročito ako delatnost prestane da se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji ili dođe do promene delatnosti koja se obavlja u poslovnom prostoru i poslovnoj prostoriji, obveznik fiskalizacije dužan je da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata pre nastanka promene. Izuzetno, u slučaju promene podataka do kojih je došlo usled okolnosti koje ne zavise od volje obveznika fiskalizacije, obveznik fiskalizacije je dužan da te podatke dostavi Poreskoj upravi, najkasnije 24 sata po nastanku promene.

Obveznik fiskalizacije koji obavlja delatnosti oslobođene od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja u skladu sa Uredbom o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja („Službeni glasnik RS“ broj 32/21), a istovremeno obavlja i delatnosti koje nisu izuzete, odnosno oslobođene od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja, dužan je da svaki pojedinačni promet na malo kod obavljanja delatnosti koje nisu obuhvaćene Uredbom, evidentira preko elektronskog fiskalnog uređaja.

Fiskalni račun obavezno sadrži sledeće podatke: 1) vrstu računa (promet ili avans); 2) tip transakcije (prodaja ili refundacija); 3) naziv obveznika fiskalizacije i jedinstvenu oznaku poslovnog prostora; 4) poreski identifikacioni broj (PIB) obveznika fiskalizacije; 5) PIB pravnog lica, odnosno obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, ako je korisnik isporučenih dobara i pruženih usluga, odnosno dobara i usluga koje će biti isporučene ili pružene u slučaju primljenih avansa, pravno lice, odnosno obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana; 6) naziv, šifru ukoliko je obveznik fiskalizacije koristi za označavanje dobra, odnosno usluge količinu, jedinicu mere, cenu po jedinici mere, oznaku poreske stope i vrednost evidentiranog prometa dobra, odnosno usluge; 7) specifikaciju poreskih stopa; 8) iznos poreza po poreskim stopama; 9) ukupan iznos poreza; 10) vrednost prometa po poreskim stopama; 11) ukupnu vrednost evidentiranog prometa, ukupan iznos za uplatu (uz napomenu ako je plaćanje izvršeno putem avansa), način plaćanja (gotovinom, instant transferom odobrenja, čekom, platnom karticom, na drugi bezgotovinski način i sl.), uplaćen iznos i iznos razlike za povraćaj kupcu dobara, odnosno korisniku usluga; 12) dan, mesec, godinu, sat, minut i sekund sačinjavanja fiskalnog računa; 13) jedinstveni redni broj fiskalnog računa; 14) jedinstveni redni broj fiskalnog računa po vrsti računa i tipu transakcije; 15) Dvodimenzionalni bar-kôd (eng. QR – Quick Response) za verifikaciju koji sadrži sve elemente elektronskog potpisa kada se štampa fiskalni račun ili hiperlink za verifikaciju kada se fiskalni račun izdaje u elektronskoj formi; 16) poziv na broj drugog fiskalnog računa, odnosno drugog relevantnog dokumenta, ukoliko postoji potreba

Fiskalni račun može sadržati reklamne poruke u skladu sa zakonom. Na fiskalnom računu mogu da se iskazuju i brojevi telefona, i drugi podaci u tekstualnom formatu koji su značajni obvezniku fiskalizacije i/ili kupcu dobara, odnosno korisniku usluga. Ovi podaci (reklamne poruke, brojevi telefona…) ne smeju biti prikazani istim fontom kao i ostali podaci na fiskalnom računu – veličina fonta mora biti manja od teksta ostalih podataka na fiskalnom računu.

Obveznik fiskalizacije dužan je da u momentu prometa na malo svaki račun obradi posredstvom procesora fiskalnih računa i bezbednosnog elementa (u daljem tekstu: fiskalizuje račun), kao i da Poreskoj upravi dostavlja podatke o izdatim fiskalnim računima putem stalne internet veze u realnom vremenu u trenutku prometa na malo. Izuzetno, ukoliko postoji prekid internet veze ili ona nije dostupna na mestu prometa, obveznik fiskalizacije dostavlja Poreskoj upravi podatke o izdatim fiskalnim računima periodično, odmah po uspostavljanju internet veze, a najkasnije u roku od 5 dana od dana izdavanja pojedinačnog fiskalnog računa. Ukoliko se podaci ne dostavljaju Poreskoj upravi u realnom vremenu, u trenutku prometa na malo, obveznik fiskalizacije je dužan da podatke čuva u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja do momenta prenosa ovih podataka Poreskoj upravi, nakon čega nema obavezu daljeg čuvanja podataka o izdatim fiskalnim računima u internoj memoriji elektronskog fiskalnog uređaja.

Predračun je fiskalni dokumet koji se izdaje pre ostvarenog prometa na malo i pre primljenog avansa za budući promet na malo. Svrha predračuna je da obavesti kupca dobara, odnosno korisnika usliuga o podacima od značaja za budući promet na malo, tj. budući primljeni avans za promet na malo. Predračun ne sme da ima karakteristike prodajnog računa i ne utiče na poresku obavezu.

Svaka vrsta računa (promet ili avans) i tip transakcije (prodaja ili refundacija) podržava i izdavanje fiskalnih računa pravnim licima. U tom slučaju se na računu obavezno upisuje PIB kupca.

Elektronski fiskalni uređaj dobija podatke o poreskim stopama iz Sistema za upravljanje fiskalizacijom (SUF). SUF definiše oznake poreske stope koje se koriste, administrira prethodno definisane poreske stope, određuje datume za promenu poreskih stopa i primenjuje izmenjene poreske stope.

Preko elektronskog fiskalnog uređaja, u okviru podataka o načinu plaćanja, na fiskalnom računu se navodi jedan od sledećih podataka, zavisno od sredstva plaćanja kojim kupac, odnosno korisnik usluga plaća isporučena dobra i li pružene usluge: 1. „gotovina“, 2. „instant plaćanje“, 3. „platna kartica“, 4. „ček“, 5. „prenos na račun“, 6. „vaučer“, 7. „drugo bezgotovinsko plaćanje“. U slučaju da kupac, odnosno korisnik usluga, plaća isporučena dobra ili pružene usluge, koristeći više od jednog načina plaćanja, obveznik fiskalizacije, preko elektronskog fiskalnog uređaja, u okviru podataka o načinu plaćanja, na fiskalnom računu može navesti i više podataka o načinu plaćanja, pri čemu je u obavezi da iskaže i plaćene iznose podeljene po pojedinačnim načinima plaćanja.